-Žene otpornosti i vizije – Žene iz ruralnih sredina na Kosovu koje stvaraju radna mesta i bolji život

Uobičajena priča na posleratnom Kosovu. Nakon što ponovo izgrade domove i živote, jednom kada njihova deca odrastu i osamostale se, žene otkrivaju da postoje drugi načini za pomoć porodicama i zajednicama da napreduju. Često ih novi životni put vodi ka delatnostima koje se pretvaranju u profitabilnu poslovnu aktivnost šta god da je i šta god je održalo porodicu u najtežim vremenima. 

Aferdita Murati (50) ponosna je na svoju liniju svežih sokova i džemova od jagoda, i to s pravom. Ono što je počelo pre nekoliko godina sa staklenkom džema od maline za njenu decu i 10 litara sveže isceđenog soka od bobica aronije sada je posao koji prodaje sve veću listu proizvoda u preko 500 prodavnica širom zemlje

Po formalnom obrazovanju, hemijski tehničar u ranijim godinama svog života, Aferdita nije imala prilike da iskoristi svoje znanje ili tradicionalno znanje znati-kako o radu sa voćem i povrćem dok se bavila podizanjem troje dece i stvaranjem novog života u Hrvatskoj, gde su se ona i njen suprug bili odselili.

Nakon rata na Kosovu, porodica je odlučila da se vrati u Lapašticu, svoje rodno selo, udaljeno oko 35 kilometara od Prištine, glavnog grada Kosova. Lepo i spokojno selo na razglednici iz 2019 godine, Aferdita kaže da su morali da izgrade sve ispočetka kada su se vratili 2001 godine. “Sve smo našli spaljeno, pa smo odlučili da ponovo izgradimo porodičnu kuću“. Trebale su nam dve godine da se iz jednosobne kuće za sve preselimo u novu kuću.

Tokom 2014 godine Aferdita je saznala da je uzgoj malina na Kosovu postao koristan, pa se brzo uključila, a godinu dana kasnije, uz 4 hektara zemlje, prinos je bio visok. Pronalaženje tržišta za ovu količinu nije bilo lako zbog mnogih poljoprivrednika koji su proizvodili isti usev.  

  Koristeći višak proizvodnje maline i prisećajući se tradicije koju su prenele druge žene, Aferdita je izmislila jednostavan recept za džem. U to vreme se održavao ulični sajam žena domaćih proizvoda, pa je ona tamo i otišla. Prodala je 10 tegli u jednom danu. Zatim je svakog dana tokom naredna tri meseca postavljala štand u velikom tržnom centru u Prištini, gde je prodavala sveže maline i svoj domaći džem.

Počela je da učestvuje na svakom sajmu hrane koji je mogla. “Nikada ne bih postigla ništa bez umrežavanja. To je nedostajući sastojak koji je iznad ideje i spremnosti ako želite da postignete svoju viziju “, to su Aferditine reči i savet bilo kojoj preduzetnici. Osim biznisa, Aferdita je osnovala Nevladinu organiozaciju za podsticanje umrežavanja žena u regionu i upoznala ih sa veštinama za zaradu za život. 

“Aferdita je uzor emancipacije; ona je pomogla mnogim ženama da se uključe u korisne aktivnosti ", kaže Šaip, njen suprug, koji takođe radi za porodični posao. 

Tokom 2017 godine Aferdita je proširila svoj rad na uzgoj bobica aronije. Kada se i ovaj usev pokazao teškim za prodaju, ponovo je pokazala karakterističnu otpornost mnogih žena poput nje, koje su zbog teških okolnosti i teških vremena crpile volju da poboljšaju život i pronađu rešenja. Njene ruke su njen alat, jednostavan blender i čista gaza putem kojih pravi sveži prirodni sok od aronije i kojeg prodaje za15 evra po litru Kako je lista klijenata rasla, zaposlila je porodicu i druge žene sa sela kako bi pokrila svu potražnju.

Aferdita je uz podršku opštinskih vlasti i donatora, poput Švajcarske agencije za razvoj i saradnju, registrovala svoje poslovanje, kupila prve komade opreme i izgradila proizvodne pogone. Kroz podršku kompanije Swisscontact kupila je automatsku mašinu za punjenje i zatvaranje boca. “Za punjenje i zatvaranje 500 boca trebalo je da četiri osobe rade celi dan. Ovom mašinom kompletiramo proces za manje od 30 minuta ", -kaže Aferdita zadovoljna sa efikasnošću postupka koja je rezultirala većom dobiti. 

Prema njenim rečima, ključna je podrška donatora, posebno za poslovanje u vlasništvu žena. Kroz saradnju sa Swisscontact-om, razviće novi brend za svoju rastuću listu proizvoda, patentirati će svoje recepte i uraditi odgovarajući marketinški plan. Njen krajnji cilj je zadržati jedinstveni zanatski karakter proizvoda koji ih izdvajaju od drugih i započeti izvoz.

Žene čine gotovo 50% kosovskog stanovništva od ukupno 1,78 miliona, ali samo 4,9% od njih su vlasnice poljoprivrednih zemljišta. U poređenju sa muškarcima, žene sa ruralnih područja na Kosovu su više uključene u neplaćene kućanske poslove i brigu o članovima porodice, pored neplaćenog poljoprivrednog posla. Sveukupno, procenjuje se da je 13.3% žena na Kosovu zaposleno. 

Swisscontact-ov projekat na Kosovu za podsticanje zapošljavanja u privatnom sektoru deluje u sektoru hrane i prirodnih sastojaka. Pojačana uključenost žena u lancu vrednosti jedan je od pokazatelja rezultata projekta. Tokom 2018 godine sve aktivnosti u ovom sektoru su generisale oko 357 zaposlenih sa punim radnim vremenom, od čega 45% su žene, i oko 1.580 za dodatno zaposlenih ljudi, od čega 42% žena.

Ugovorena poljoprivreda jedna je od oblasti koja je generisala najviše rezultata zaposlenosti i prodaje. Donika Skeli (43) jedna je od žena farmera koje je ugovorio partner PPSE-a, sabirni centar Agrocelina, da uzgaja krastavce.

Kao vlasnica frizerskog salona u malom gradu na centralnom Kosovu, Donika je dobro zarađivala za svoju četvoročlanu porodicu. Međutim, njeni roditelji i brat u njenom rodnom selu suočili su se s teškim vremenima zbog nezaposlenosti. Imajući punu podršku svog supruga i dve kćeri, Donika je napostila svoj posao frizerke i postala farmer sa punim radnim vremenom  

Donika je dobila novčanu pomoć Ministarstva poljoprivrede, postavila je plastenik u svom porodičnom zemljištu, potpisala ugovor sa Agrocelinom i zaposlila braću i svog oca. Sabirni centar joj obezbeđuje sadnice i otkupljuje celokupne krajnje proizvode. Ovo je deo sistema uspostavljenog PPSE podrškom.

“Od svoje majke sam naučila da radim u poljoprivredi; uvek smo bili farmeri. Sretna sam što ponovo koristim to znanje, ovaj put da pomognem svojoj mlađoj braći i njihovim porodicama da zarade za život u sopstvenoj zemlji, tako da ne moraju da zavise od zaposlenja vani. Izgled sreće na majčinom licu i saznanje da mojoj porodici ide dobro sva je nagrada koju želim “, kaže Donika.  

 Priče Aferdite i Donike, kao i druge slične priče iz celog sveta, svedoče o ključnim ulogama koje žene u selima i zajednicama igraju; kako svi imaju koristi kada se ženama daju jednake mogućnosti i pristup izvorima.

Priča je posvećena seoskim ženama širom sveta povodom Međunarodnog dana seoskih žena koji se obeležava svakog 15 oktobra.

https://www.unwomen.org/en/news/stories/2019/9/announcer-day-of-rural-women-2019